subota, 31. siječnja 2015.

kako smo postali pederi i srbi



uopće nisam siguran da se sve ovo zbiva. jašim na konju, pušim lulu, zjenice mi se šire. odavno mi se izgubio svaki trag.
peder sam postao na devetnajstoj rakiji. pustio sam čovjeku da zađe rukom kud god želi i posmatrao ga. bas tu rijec sam upotrijebio. posmatrati.

tada sam shvatio. naiskap sam postao srbin i peder. i nestalo lice. tri u jedan. aknem ti ga.
posmatram dakle ovog čoveka, on mi pojašnjava da je svaki deseti čovek derpe. da je sve statistički  ok. nek se samo opustim. i njemu je tako bilo dok nije izrastao u pedera. voleo je neku crnku, predložio joj noćenje s još jednim kitom. ona je postala suvišna….
a meni se, gle, baš sviđala ta njegova crnka.

o bože, gde da nadjem sad tu crnku. sad kad sam srbin i homče. teško postavljam precizna pitanja. mislim čovek je postao peder pre koju sedmicu.

al ne bi li ženu trebalo dalje negovati. kaže da ga ona uzaludno voli.
samo ti dragi moj srbine…idi. ozbiljno. evo ti broj. vozi bre.

lepa crnka. žovijalna, al tako krhka, tankoćutna. zbog nje će svi muškarci postati pederi. jer ne možemo pravo da uđemo. ništa ne možemo, možemo samo da onanišemo u njoj.

a gde je ona? ona je na konju. puši lulu. zenice joj se šire.
 sjaši bre. nemoj da me smaraš.

 i tako sam postao peder. da bih mogao da je posmatram dok se dosađuje s kitom u sebi. stolećima. ko što kitovi jedino vole. voleo sam muškarca u njoj. ona je volela ženu u meni.
mi i hrvati dva smora. srbi i mi,
ma beži bre.
što se nama žalite?